Profesionalno upravljanje ličnom imovinom

Profesionalno upravljanje ličnom imovinom je tema ovonedeljne epizode – ne kao pukim izborom „u šta uložiti“, već kao procesom usklađivanja novca sa životnim ciljevima, vremenskim horizontom i tolerancijom na rizik. Gost epizode je Ognjen Kapor, član Uprave u Eclectica Capital, sa više od dve decenije iskustva u trgovanju i upravljanju portfoliom.

Kroz razgovor otkrivamo ko su ljudi koji traže wealth management uslugu, kako reaguju na krize oni koji imaju jasno postavljen portfolio, koliko vredi poverenje klijenta i šta je zapravo prvi korak kada neko želi da diverzifikuje svoj kapital van granica zemlje. Epizoda posebno pomaže onima koji imaju ušteđevinu i traže racionalan, postepen i profesionalan pristup narednim finansijskim odlukama.

Epizoda pod nazivom “Profesionalno upravljanje ličnom imovinom” biće dostupna 5. aprila na našoj Patreon stranici, a od 8. aprila 2026. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

• Kako bi ti definisao wealth management i zašto je interesantan?

Wealth management je, po meni, upravljanje životnim ciljevima pojedinca I porodice kroz novac, a ne samo upravljanje novcem. To nije pitanje “u šta da uložim”, nego “šta želim da mi novac omogući za 5, 10 ili 30 godina”. Klijent dolazi kod nas sa štednjom i osnovnim pitanjem: ‘Šta da radim sa novcem?’ Na prvi pogled deluje kao investiciono pitanje, ali u suštini je strateško.

U praksi, to znači da prvo razumemo ciljeve i vremenski horizont, zatim definišemo profil rizika, a tek onda biramo instrumente.

Prvo identifikujemo da li postoje likvidna rezerva i kakvi su stvarni ciljevi – recimo, očuvanje kapitala i postepeni rast, a ne maksimalan prinos. Zatim definišemo vremenski horizont i toleranciju na rizik.

Portfolio se obično sastoji od kombinacije likvidnih sredstava, obveznica, akcija ili ETF fondova, a kod određenih klijenata i alternativnih investicija. Sve to uz jasnu diverzifikaciju i kontrolu rizika.

Na osnovu toga gradimo portfelj koji nije fokusiran na jedan instrument. Deo sredstava ostaje u nisko rizičnim i likvidnim oblicima, deo je u diversifikovanim fondovima i ETF-ovima, a manji deo u akcijama kompanija koje imaju veći potencijal rasta.

• 2. Ko su tvoji klijenti i kako reaguju na rizik i krize?

Naši klijenti su ljudi koji su već nešto izgradili – biznis, karijeru, kapital – i sad im je važnije da to sačuvaju i pametno uvećaju. Važnije im je očuvanje i stabilan rast nego agresivno preuzimanje rizika. Uglavnom nemaju slobodnog vremena da bi mogli sami da se bave investiranjem I optimalnije im je da to prepuste profesionalcima. Svesni su da upravljanje imovinom nije kratkoročna igra.

Klijenti koji imaju jasno postavljen portfolio i razumeju zašto su u njemu određene investicije, ne reaguju impulsivno. Prvo pitanje nije „šta da prodam“, nego „da li se promenila osnova naše strategije?“

• 3. Ako bi tržište udarilo šakom u stomak, koja je vaša prva misao: “hodati dalje” ili “prodati sve”?

Naravno da niko ne voli kada tržište „udari šakom u stomak“. Ali razlika je u reakciji. Ljudi koji imaju plan ne paniče. Prva misao nije „prodaj sve“, nego: da li se nešto suštinski promenilo ili je ovo samo buka?

Ključno je da se portfelj ne menja impulsivno. Umesto reagovanja na svaku vest sa tržišta, radi se periodični rebalans i prilagođavanje kako se menjaju okolnosti – tržišne, ali i životne.

Na zidu u našoj kancelariji je okačen jedan veliki poster koji grafički pokazuje kretanje indeksa SP 500 poslednjih 100 godina na kom su označene sve velike krize u istoriji. Tu se najbolje vidi važnost dugoročnog pristupa investiranju gde događaji što su Covid, velika finansijska kriza 2008, ili svetski ratovi izgledaju kao šum.

• 4. Koliko košta „hvala“ vašeg klijenta?

„Hvala“ klijenta se ne meri procentima, nego poverenjem. To je onaj trenutak kada klijent kaže: „Nisam se uplašio, jer sam znao zašto ovo radimo.“

Upravo u tome je razlika između wealth managementa i običnog ulaganja: fokus nije na jednoj odluci, već na kontinuitetu i kontroli rizika kroz vreme.“

Najskuplje „hvala“ je ono koje nikad ne čuješ, ali vidiš kroz dugoročnu saradnju. Klijenti koji ostaju s tobom i u dobrim i u lošim vremenima, jer osećaju da su u sigurnim rukama, i to je prava vrednost ovog posla.

• 5. Šta biste nekome preporučili kao prvi korak ako želi diversifikovati van granica zemlje?

Prvi korak nije kupovina stranih akcija. To je razumevanje zašto želiš da ideš van granica: valuta, politički rizik, šire tržište, dugoročna sigurnost. To je kod nas uglavnom nedostatak kvalitetnog tržišnog materijala. Većina ljudi već ima visok stepen koncentracije u domaćoj ekonomiji – kroz prihode, nekretnine i valutu – i međunarodna diversifikacija je način da se taj rizik uravnoteži.

Praktično, najjednostavniji i najefikasniji početak je ulaganje u široko diverzifikovane međunarodne fondove ili ETF-ove, koji daju izloženost globalnim tržištima kroz jedan instrument. Time se dobija geografska, sektorska i valutna diversifikacija, bez potrebe za pojedinačnim selekcijama.